Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Faktori koji utiču na formiranje deviznog kursa". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
MEĐUNARODNE FINANSIJE
TEMA: FAKTORI KOJI UTIČU NA FORMIRANJE DEVIZNOG KURSA
Sadržaj
Uvod 2
1. Struktura i specifičnosti deviznog tržišta 3
2. Klasifikacija i izbor režima deviznih kurseva 5
3. Predviđanje kretanja deviznih kurseva i uloga makroekonomije 10
4. Mikroekonomski pristup i uticaj tokova naloga na devizne kurseve 15
5. Formiranje kursa u Srbiji 18
Zaključak 21
Literatura 23
Uvod
Analize deviznih kurseva zauzimaju značajno mesto u radovima mnogih eminentnih ekonomista. Dva su osnovna razloga za ovo. Pre svega, devizni kurs ima veoma važnu ulogu u ekonomiji uopšte. Istorijski posmatrano, devizni kursevi su imali veliki uticaj na nacionalne privrede, ali i na svetsku privredu i međunarodne odnose takođe. Zato i ne čudi što su mnogi pojedinci i organizacije uključujući i najveću međunarodnu finansijsku organizaciju današnjice MMF veliki deo svojih istraživanja upravo posvetili ovoj oblasti. Sa druge strane, i pored ovako obimnih istraživanja još uvek mnoge tajne deviznih kurseva nisu odgonetnute (pre svega uzroci kretanja kurseva), pa se i danas mnogi ekonomisti bave ovim problemom.
1. Struktura i specifičnosti deviznog tržišta
Devizni kurs je cena jedne valute izražena u drugoj i kao takav predstavlja najbitniju cenu u privredi jer direktno pogađa konkurentnost jedne zemlje kao i njenu ekonomiju uopšte (cenovna konkurentnost je još uvek jedan od važnijih faktora konkurentnosti). Sa druge strane, devizno tržište (engl. Foreign Exchange, Forex) jeste internacionalno tržište na kome se trguje valutama. Ovo je svakako najveće finansijsko tržište na svetu sa prosečnim dnevnim prometom od preko 1,9 biliona dolara koje se razvija velikom brzinom (u periodu 2001-2004. promet na deviznom tržištu je porastao za 57%). Devizno tržište je jedinstveno u svetu po tome što je otvoreno 24 časa dnevno i kao takvo ostavlja učesnicima na njemu mogućnost trgovanja u svako doba dana ili noći. Naime, “radni dan” počinje u Australiji, nešto kasnije se otvaraju tržišta na Dalekom Istoku, kada se ova tržišta zatvore aktivna postaju evropska, a radni dan se završava u Severnoj Americi.
Ovo je velika prednost deviznog u odnosu na ostala tržišta jer daje mogućnost trgovanja bilo kad, a uz pomoć Interneta i iz bilo kog dela sveta.
Postoje tri osnovna razloga zbog kojih se trguje valutama. Prvi razlog je da bi se izvršile
transakcije sa inostranstvom. Na primer, uvoznik američke robe iz Japana mora da razmeni jene za dolare kako bi mogao da plati za uvezenu robu. Takođe, investitor iz Evrope mora da razmeni evre za dolare ukoliko hoće da gradi fabriku u SAD.
Drugi razlog je da su, zbog velikih fluktuacija valuta, kompanije i investitori prinuđeni da svakodnevno prate dešavanja na deviznom tržištu kao i da vrše obezbeđivanje od kursnih rizika (tzv. hedžovanje). Koliko je bitan uticaj deviznih kurseva na poslovanje preduzeća pokazuje i činjenica da je procenjeni gubitak Daimler-Krajslera, BMW-a i Folkswagen-a zbog kursnih razlika u 2004. godini respektivno 863, 817 i 731 miliona evra što je i za ovako velike kompanije ogromna cifra.
...

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]